Almin, mladi poljoprivrednik iz Bosne, već je stvorio ime kao vlasnik stada od 150 ovaca, postavši svoj gazda od najranijeg detinjstva. Sa samo pet godina, počeo je raditi s dedom, pažljivo nabavljajući ovcu po ovcu, razvijajući ljubav prema ovčarstvu. Uprkos školskim obavezama kao učenik drugog razreda srednje škole, gde uči za vodoinstalatera, Almin očigledno ima strast prema svom stoku. Škola mu nije glavni prioritet, ali ističe da ide “radi reda”. Ljubav prema ovcama došla je s cenom, budući da je njegova devojka završila vezu s njim zbog neusklađenosti sa životom na farmi.

 

Među svim ovcama, jedna se izdvaja – Sinja, koja, prema Alminu, nema cenu. Odlučan je da je ne proda, uprkos ponudama koje su stizale. U doba kada mnogi njegovi vršnjaci provode vreme u kafićima, Almin se više zanima za posao i brigu o svom stadu. Telefon koristi uglavnom za poslovne dogovore i organizaciju prodaje janjaca. Almin ima jasan cilj – razvijati se kao ozbiljan poljoprivrednik. Sanja o imanju s ne samo ovcama, već i kravama i bikovima. On ne vidi svoju budućnost van svoje farme i izražava nedostatak interesovanja za odlazak u inostranstvo.

 

Ovaj mladi entuzijast ima želju da se oženi, ima porodicu i izražava poštovanje prema tradicionalnim vrednostima. Za njega su poštenje i dobrota ključne osobine koje želi preneti na svoju buduću decu. Almin je suočen s izazovima, uključujući i pokušaj krađe od strane nekih pojedinaca. Međutim, njegova odanost stadiju ovcama ostaje nepromenjena, a on veruje da su roditelji ponosni na njegov trud i posvećenost.

 

Uprkos modernom vremenu, Almin zadržava svoj jednostavan pristup životu, preferirajući vrednosti rada i poštenja nad brzim zadovoljstvima. Njegova poruka mladima je da razmotre poljoprivredu kao izbor jer, kako ističe, “ne mereš ležat, neće ti niko ništa dat”.

Oglasi - Advertisement