Današnji život Seke Aleksić ispunjen je luksuzom i raskošom, daleko od skromnih početaka koje je nekada imala. Međutim, njen put od siromaštva do blistavog carstva zabave vuče korijene iz Zvornika, mjesta koje je nazivala domom sve do izbijanja rata.

 

 

Njena porodica je 1992. godine bila primorana da pobegne iz Bosne tražeći utočište u Banji Koviljači. Tamo je mlada Seka završila četvrti razred osnovne škole, u uslovima stalnih finansijskih poteškoća. U nemogućnosti da priušti odgovarajuće krevete, njena porodica se zadovoljila strunjačama, a oslanjali su se na ljubaznost i podršku svojih komšija da stave hranu na sto.

 

 

Seka razmišlja o izazovnim vremenima koja je proživjela, prepričavajući teškoće s kojima se njena porodica svakodnevno suočava. Tokom nekoliko godina boravili su u skučenoj prostoriji koju im je obezbedila škola, gde su spavali na jednostavnim prostirkama. Nedostatak peći značio je da su se u velikoj mjeri oslanjali na ljubaznost svojih komšija, koji su im velikodušno pripremali i dostavljali obroke. Ova pomoć se pokazala vitalnom tokom posebno teškog perioda, koji je trajao cijelu sedmicu, kada se njihova jedina hrana sastojala od pasulja. Međutim, njihova sreća se okrenula nabolje kada su dobili neočekivani poklon – šporet.

 

Seka je od malih nogu razvila duboku ljubav i entuzijazam prema pevanju, ali se njena majka, nažalost, snažno protivila toj strasti. Ipak, uz nepokolebljivu podršku svog očuha, koji joj je služio kao stub snage, uspjela je svoje snove pretvoriti u stvarnost. Tek kada je njena majka prepoznala ogroman potencijal za zaradu i nepokolebljivu strast koju je Seka imala prema muzici, konačno je popustila i prihvatila ćerkino putovanje ka umetničkom trijumfu. Sekin narativ je sada procvjetao u pravi izvor inspiracije, izvanredan dokaz snage odlučnosti i otpornosti u savladavanju prepreka koje nam život postavlja.

Oglasi - Advertisement