U Višem sudu u Beogradu danas je nastavljeno ročište po tužbi devojčice Adrijane Dukić, koja je ubijena u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikal” nakon njenog oca Dara. Nakon izjašnjavanja Daneta Dukića, svedočila je njena majka Biljana Paunović. Prije govora njen suprug je zatražio pauzu da se smiri nakon svega što je rekao. – Oboje smo porodica i veoma bliski, Adrijana i ja smo kao najbolji prijatelji od njenog puberteta. Došla je iz škole i rekla mi: „Mama, imam puno toga da ti kažem danas.“ Bila je posebna i donijela nam je veliku radost koju smo čekali. Anxi je kao druga majka svom bratu i sestri. „Bratova podrška u svemu, sestrin uzor“, rekla je majka, zastajkujući nakon svake rečenice i briznuvši u plač. „Ona je zrela, odgovorna i divna.“ Želi da postane lekar kako bi izlečila svoju srčanu bolest. On joj kaže: “Dušo, kad postaneš doktor, nema više ćebadi”, a ona odlazi prije njega.
– Zamolila me je da sutradan ne idem u školu na test iz matematike… Nije išla kod njega, otišla je zauvijek. Prvi put sam čula za Dragana tog dana i zaista me oduševilo. Voli sve i svaki put kad vidi moju decu vikne: “Dukić je, dolaze”. Zatim sam nazvao Danita i zamolio ga da pokupi Adriannu iz škole. Prvo sam bila potpuno opuštena, onda su me pozvale Adrijanine drugarice iz drugog razreda i rekli da su svi kod kuće, Adriana joj nije odgovorila i tada sam počela da paničim – ispričala je Vilana i nastavila: – Otišao sam u stan u nadi da ću je vidjeti, ali nje nije bilo. Kad sam išao u školu gledao sam svaku autobusku stanicu i svuda… Dane mi je rekao da su svi bili u istoj učionici sa psihologom jer se Draganova krv čistila pa nisu gledali ali sve dobro. Iako ne znam tačno, smirio sam se. Ja sam ostao na porti škole dok je Dane otišao u policijsku stanicu. Kasnije me je nazvao i u suzama viknuo: “Otišla je naša Adrijana”, a ja sam samo pao na koljena i vrisnuo.
