U prošlosti sam bila dama sa lagodnim životom, ali sada sam se našla u ponižavajućem položaju služavke. Sve je počelo kada je moj otac odlučio da prenese vlasništvo nad našom kućom i imanjem na mog supruga, a ja nisam mogla da iznesem svoje mišljenje zbog silnog osjećaja srama. Nažalost, moj suprug, koji se bori sa ovisnošću o alkoholu, doživio je moždani udar, što je samo dodatno pojačalo naše nevolje. Da stvar bude još iskomplikovana, moj sin se ogradio od mene jer sam se usudila da tražim da moj muž prenese vlasništvo nad određenim dijelom naše kuće u korist naše kćerke.
Ako mislite da je ova priča iz prošlosti, prevarili ste se, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na konferenciji “Pravo na nasleđivanje”. Citirala je ovu priču kao ilustraciju položaja žena u procesu nasleđivanja. Iako je formalno zagarantovana jednakost, u praksi žene koje zadrže nasleđe najčešće su izložene ruglu, odbačene i obespravljene.
Poverenica je naglasila da i dalje postoji pritisak društva da se imanje preda bratu, a duboko ukorenjena uverenja teško se mijenjaju. Predstavljen je vodič kroz pravo na nasleđivanje, a podaci pokazuju da 44% žena u Srbiji odbija ili se odriče nasleđa u korist muških članova porodice, dok to čini samo 0,5% muškaraca.
Na konferenciji su posebno istaknute reakcije mladih žena koje su anketirane na ulicama Beograda, a mnoge su izrazile spremnost da prepuste nasleđenu imovinu. Poverenica je ukazala na nejednakost u pravima, ističući da manje od 10% žena na selu živi na vlastitoj imovini, dok su u većini slučajeva (88,5%) žene na muževljevoj imovini. Konferencija je istakla da je došlo do repatrijarhalizacije društva i regresije u pogledu prava žena.
