U ponedeljak, 11. marta, u selu Markovac, nedaleko od Vršca, 13-godišnji dečak je sekirom zaklao 12 ovaca u toru vlasnika Petra Tadića.
Nakon dolaska istražitelja na lice mesta i izvršenog uviđaja u saradnji sa policijom i Centrom za socijalni rad Pančevo, maloletnik je do daljnjeg upućen na saslušanje u Klinički centar Vojvodine. Vlasnik je objavio video masakra na internetu i rekao za Kurir da prihvata da dječakova porodica živi u njegovoj staroj kući. Kako je rekao, dječaka je sažalio sa dvije sestre i majkom, pa im je pomogao da žive boljim životom, ali se dječak buntovno ponašao. Ako je sve ovo istina, onda se postavlja pitanje zašto bi ovo dijete počinilo takav zločin nad životinjom? Evo šta o klanju ovaca kažu meštani sela Markovac.
– To je samo rezultat patnje, pre ko zna koliko godina, maltretiranja, maltretiranja, omalovažavanja itd. On je sada dete koje ulazi u pubertet, a u jednom trenutku se pobunio i rekao da ne može više da izdrži, a uradio je to što je uradio – rekao je Vladika Jemović – uradio je to s razlogom, nije to uradio.
Gaita Marica je rekla da ili ne jede ili nešto nije u redu s njim. Iako je oko javnosti bio uperen Petar Tadić, on se tokom čitavog slučaja predstavljao kao žrtva i šokirao svoje stado. Kada ovca umre od ruke dječaka, odlučujemo istražiti drugu stranu priče. Strana koju niko nema priliku čuti.
–Pročitavši mnoge Tadićeve članke i izjave, osećam se krivim što se predstavlja kao humanitarac. Držao ih je u svojevrsnom ropstvu. Kao robovi, svi su radili za njega. Jemuović tvrdi da su ova djeca često zanemarena, a možda čak i imaju potrebe.
Jedan od dječakovih komšija je rekao da je dječak ušao u njegovu kuću i donosio ništa osim hrane: – Ušao je, bio je gladan, ispraznio je frižider. Nije ništa ukrao, tamo sam imao bušilicu i brusilicu. Ja sam u penziji i stolar. Nije uzeo ništa. Dakle, mali je gladan. Kad je ušao, samo je zgrabio salamu. Došao je da jede. Dakle, taj mali Marko nije ništa ukrao. Šta se desilo, zašto je ubio tu jagnjad, ne znam. Da li je Petar Tadić samo emotivan momak koji pomaže dečakovoj porodici, ili je ipak vuk u ovčijoj koži – u pitanju je novac. To je puno novca. Možda 150 ili 200.000, to je ono što sam čuo. Postojao je i dječji dodatak, rekao je Ruzewu, kao i dodatak koji su primali za svog oca invalida. Ovakvi postupci spadaju u kategoriju zloupotrebe socijalne pomoći, a zakon predviđa sankcije za ovo krivično djelo.
