Uticaj Predraga Stojakovića na srpsku i svetsku košarku bio je toliko dubok da je čitave generacije doživeo besane noći. Njegova izuzetna sposobnost da konstantno postiže trojke revolucionirala je sport, ostavljajući neizbrisiv trag u igri. Iako će se u budućnosti pojaviti igrači koji će nadmašiti njegov nivo veštine, malo je verovatno da ćemo biti svedoci niza dominacije koji se može uporediti sa Stojakovićevim.
On ostaje zaista jedinstvena figura bez premca u svijetu košarke. Još jednom se nađe u javnosti, ali ovaj put je to pod manje srećnim okolnostima. Nedavni događaji istaknuti u crnoj hronici i učešće Peđinog oca Miodraga u saobraćajnoj nesreći ponovo su ga doveli u centar pažnje.
Ova priča obuhvata kompletnu hroniku njegovog života, od njegovih ranih početaka do današnjeg trenutka. Peđa, suzdržana i introvertna osoba, još u detinjstvu je pokazivao dubok osećaj lojalnosti prema porodici. Od malih nogu je bilo vidljivo da posjeduje prirodnu sklonost ka bavljenju raznim sportovima. Sa avanturističkim duhom, istraživao je mnoštvo atletskih aktivnosti uključujući karate, odbojku, rukomet i fudbal. Međutim, popuštajući majčinim težnjama, na kraju se našao upisan u školu plesa.
Peđa je svojevremeno izrazio da je uprkos ljubavi prema školi plesa i prednostima koje mu je ona donela, njegova krajnja želja bila da bude okružen radosnim pojedincima i doživi osećaj oslobođenja, jer se upravo u takvom okruženju oseća najprinuđenijim za ples. Od svih sportova s kojima je eksperimentirao, košarka mu je bila najdraža, što ga je potaknulo na audiciju za obližnji Papuk. Nažalost, sa 14 godina, Peđin život se drastično preokrenuo jer je mirna i skladna atmosfera u domaćinstvu Stojaković naglo narušena izbijanjem rata.
