Ovog puta ste odlučno rešili da se posvetite fizičkoj aktivnosti – bilo da je to trčanje, brzo hodanje ili vežbanje. Prikupljate informacije, pravite plan, ali visoke cene u teretanama vas obeshrabruju. Pomisao na sprave za vežbanje i sav napor koji biste morali da uložite deluje iscrpljujuće. A sve to radite u cilju postizanja ravnog stomaka, čvrste zadnjice i oblikovanih mišića.
Prijateljica vam predlaže brzo hodanje kao idealnu metodu za mršavljenje. Gledate je s nepoverenjem, misleći da je trčanje daleko efikasnije. Međutim, ona vas uverava da je brzo hodanje odličan izbor i pokazuje rezultate istraživanja sprovedenog na London School of Economics.
Brzo hodanje aktivira celo telo, a samo 30 minuta dnevno može biti jednako efikasno kao trening u teretani. Ovi zaključci proizašli su iz istraživanja koje je obuhvatilo 50.000 ljudi koji su se bavili različitim sportovima između 1999. i 2012. godine. Pokazalo se da osobe koje redovno praktikuju brzo hodanje imaju znatno niži indeks telesne mase (BMI) u odnosu na prosečan.
Shvatate da je ovo sjajna vest! Nema potrebe da se previše iscrpljujete ili ulažete novac u skupe teretane kako biste postigli željenu formu. Brzo hodanje u prirodi može biti idealno rešenje za vas.
Međutim, važno je da hodate brže nego što to činite u običnoj šetnji i da se pridržavate određenih pravila. Hajde da otkrijemo kako hodanjem možete postići vitkost i zdravlje.
Šta je brzo hodanje?
Brzo hodanje je fizička aktivnost koju ne treba mešati sa sportskom disciplinom atletskog brzog hodanja koje se izvodi na takmičenjima.
Postoje dve kategorije takmičarskog brzog hodanja – 20 km za žene i muškarce i 50 km samo za muškarce. Cilj je da se takmičar kreće što brže, ali tako da mu jedna noga uvek bude na tlu. Međutim, rekreativno brzo hodanje je zasebna aktivnost koja se praktikuje na stazama, parkovima, trotoarima, kejovima i drugim urbanim terenima.
Prosečna brzina kretanja kreće se između 5,5 i 7,5 km/h, što znači da se za 15 minuta može preći između 1,5 i 2 km. Brzina zavisi od telesne građe, ritma osobe, ciljeva i vrste terena. Žena visoka 160 cm i muškarac od 185 cm neće hodati istom brzinom. Kao i kod svakog sporta, važno je da ne preterujete kako biste izbegli povrede.
Ko može da se bavi brzim hodanjem?
Brzo hodanje je pogodno za sve. Dovoljno je da obujete udobne patike, odaberete stazu i krenete – sami ili u društvu.
Pošto je manje zahtevno i traumatično za telo u odnosu na trčanje, idealno je za rekreativce. Preporučuje se posebno osobama koje žele da počnu da se bave sportom ili da se vrate fizičkoj aktivnosti nakon pauze.
Koja oprema vam je potrebna?
Brzo hodanje ne zahteva veliki budžet. Dovoljno je da imate kvalitetne patike sa dobrim đonom koje ublažavaju udarce i štite kolena i kičmu.
Izbegavajte patike za planinarenje i birajte modele sa mekanim uloškom koji pružaju osećaj udobnosti. Takođe, obucite odeću koja omogućava koži da diše – pamuk nije dobar izbor jer pospešuje znojenje i trenje.
Kada je najbolje vreme za brzo hodanje?
Možete ga praktikovati u bilo koje doba dana – ujutru, tokom pauze za ručak, uveče posle posla ili vikendom. Samo obujte patike i krenite!
Posebno se preporučuje nakon dužeg perioda fizičke neaktivnosti, jer pomaže da se telo postepeno vrati u formu.
Koliko često treba praktikovati brzo hodanje?
Dužinu i učestalost brzog hodanja prilagodite svojoj kondiciji i opštem stanju organizma. Idealno bi bilo da hodate tri puta nedeljno po 45 minuta, jer telo počinje efikasno da sagoreva masti tek nakon 40 minuta aktivnosti.
Ako nemate toliko vremena, i pola sata dnevno će doneti benefite. Čak i 20 minuta brzog hoda je korisnije nego nikakva aktivnost!
Zato, obujte patike, izađite na svež vazduh i krenite u brzu šetnju ka zdravlju i vitkoj liniji!
