Oliveira Čerković je bivša članica najpoznatije svetske pljačkaške kriminalne grupe “Pink Panter”, što je najvažnije, bivša je grčka košarkašica, članica međunarodne kriminalne grupe “Pink Panter”, istaknuta je slikarka i književnica Olivera Ćirković.
Ne samo zbog njenog života, već i zbog njenog poštenja. Njena biografija podijeljena je na tri dijela. Za kratko vreme prodato je preko 100.000 primeraka i sada snima film o svom životu sa velikim Draganom Bjelogrlićem. – Imao sam dobro vaspitanje, uvek smo bili bliska porodica i uvek su bili uz mene. Moj otac, moj veliki navijač, uvijek je govorio:
“Moj Oliveira može sve”. To mi je dalo samopouzdanje i to sam prenio na svog sina i on je sjajna osoba. On me doživljava kao ćerku, ja živim u ulozi ponosne majke i ćerke i za nekoliko godina krećem u vrtić – sa osmehom na licu priča Oliveira:
– Ja sam veoma dobar košarkaš. Igrao sam i u Grčkoj 1993/94. Veoma sam uspešan. Onda sam na jednom venčanju upoznao ljude iz tog sveta i tako je sve počelo. Tada je bilo jako teško, čak je i država ilegalno uvozila razne stvari jer nije bilo i tako je sve počelo, ali nisam ni prstom mrdnuo i pridružio se Oliveiri i njenim kriminalnim aktivnostima. Bivši su se sporazumno razdvojili, ali bez obzira na sve, odlično su radili. Kako je rekao, oboje vredno rade za svoju djecu. Bila je zatvorena tri puta i ušla je u grčku kriminalnu istoriju kao jedina žena koja je uspješno pobjegla.
https://www.instagram.com/p/C5L0xOCstpa/?utm_source=ig_embed&ig_rid=a58cc243-a316-4e7c-8495-49fcc4463070
– Bio sam počašćen u zatvoru jer sam napravio najbolje slike. Radimo i društveno koristan posao i smanjujemo zatvorske kazne, što mi je jako bitno. Tamo je bila žena koja je osjetila koliko sam moćna i stoga joj se nisam svidjela. Nisam uradio ništa što nisam trebao u tom trenutku. Rekla je da više nema boja, što me rastužilo. Moja duša je plakala, svaka suza je tekla kroz moju dušu kao da je neko oduzeo deo mene, ali sam i tada pobedila – rekla je za Telegraf.
https://www.instagram.com/p/CyjQa4PMwU6/?utm_source=ig_embed&ig_rid=9f52bf84-5554-4ee1-8f57-023be4439c77
– Najteži trenutak bio mi je nakon bekstva iz zatvora. Zbog najvećeg posla koji sam planirao, odlučio sam da se po drugi put vratim u zemlju iz koje sam pobjegao. Ovo je odličan potez jer je posao obavljen. Nažalost, splet okolnosti doveo je do toga da smo nekoliko dana kasnije uhapšeni. Ja sam kriv, i uvek sam kriv za male greške, sve sam nervirao – rekao je Čerkovič, pre nego što je nastavio: – Vratiti se u istu zemlju iz koje si pobegao i uzeti svo zlato je Kako smelo. Uradili smo to u 8 ujutro i nismo primijetili. Pola ekipe je otišlo u Beograd, a ja sam spavao na zlatu, čuvajući ga kao kokoška koja jede svoja jaja. U njemu je bilo tridesetak kilograma zlata, ali je bilo i dosta dragulja i skupih satova. Vrijednost je ogromna. Kada sam zarobljen, znao sam da mom zatvoru nema kraja i prvi put u životu pomislio sam da sam izgubio rat. Moja kazna je bila 32 godine, ali je nakon 3 ročišta smanjena na 12 godina.
