Svaka peta osoba pati od ovog poremećaja, “jedan jasan znak, lečenje je zahtevno”
Sindrom nervoznih creva (IBS) pogađa svakog petog stanovnika Srbije, a ovaj poremećaj je usko povezan sa ishranom, psihičkim stanjem i stresnim situacijama, posebno anksioznošću. Iako tačan uzrok nije poznat, smatra se da postoji više faktora koji doprinose njegovom nastanku.
Najčešći simptomi koji prate sindrom nervoznih creva su nadimanje, krčenje creva i pojačano ispuštanje gasova. Istraživanja pokazuju da ovaj poremećaj češće pogađa žene nego muškarce. Sindrom nervoznih creva značajno utiče na raspoloženje i svakodnevni život, ali se još uvek ne smatra bolešću. Kako objašnjava dr Snežana Lukić za K1 TV, ovo stanje se definiše kao sindrom jer obuhvata više različitih simptoma i nema prisutnih organskih oboljenja.
Simptomi i uzroci IBS-a
“Pacijenti sa sindromom nervoznih creva imaju bolove u trbuhu, zatvor, proliv ili naizmenično oba problema. Ovaj poremećaj traje hronično – mesecima ili godinama,” ističe dr Lukić. Dodaje da nastanak sindroma zavisi od različitih faktora, uključujući ishranu, psihička stanja i stresne situacije, a posebno se povezuje sa anksioznošću.
Profesor dr Dragan Popović naglašava da postoji i genetska predispozicija za razvoj ovog poremećaja. Između mozga i trbuha postoji direktna neuronska veza, što znači da određeni ljudi reaguju na stres kroz gastrointestinalni sistem. Osobe sa niskim pragom tolerancije na spoljašnje nadražaje često manifestuju stres kroz probleme sa crevima.
Savremeni način života, brza hrana, stresan tempo i brojni svakodnevni zadaci doprinose akumulaciji stresa, što može dovesti do sindroma nervoznih creva. Kako dr Popović objašnjava, “Naš organizam reaguje na ovu preopterećenost, što se najčešće manifestuje kroz probleme sa probavom.”
Kada potražiti pomoć lekara?
Prema Roma IV kriterijumima, ključni simptom IBS-a je bol u trbuhu u kombinaciji sa promenama u načinu pražnjenja creva. Dr Popović ističe da sindrom nervoznih creva ne prolazi sam od sebe, već se može pogoršavati tokom vremena, što zahteva pravovremenu reakciju i lečenje.
Kako se leči sindrom nervoznih creva?
Lečenje sindroma nervoznih creva je kompleksno, s obzirom na to da se kod pacijenata javljaju različiti simptomi. Glavni simptomi uključuju bol, proliv, zatvor i nadutost, ali se često javljaju i prateći problemi poput glavobolje, malaksalosti, poremećaja mokrenja, pa čak i intimnih bolnih odnosa.
“Doktor mora da identifikuje dominantni simptom kod pacijenta i usmeri terapiju na njegovo rešavanje. Terapija najčešće uključuje kombinaciju nekoliko lekova, a može trajati i do četiri meseca,” objašnjava dr Lukić. Osim medikamenata, važan deo lečenja je i ishrana, prilagođena individualnim potrebama pacijenta.
Treći vid lečenja uključuje saradnju sa psihijatrom ili terapeutom, s obzirom na to da je sindrom nervoznih creva usko povezan sa stresom i emocionalnim stanjem. Razgovori sa stručnjakom i upravljanje stresom mogu značajno doprineti poboljšanju stanja pacijenta.
IBS nije bolest koju je lako ignorisati, a zahteva dugotrajnu pažnju, prilagođavanje i multidisciplinarni pristup u lečenju kako bi se simptomi držali pod kontrolom i poboljšao kvalitet života pacijenata.
Sindrom nervoznih creva (IBS) ne samo da utiče na fizičko zdravlje, već ima veliki uticaj i na emocionalno i psihičko stanje pacijenata. Kako je ovaj sindrom često hroničan i teško ga je u potpunosti izlečiti, mnogi ljudi se suočavaju sa osećajem frustracije i bespomoćnosti. Stalne smetnje kao što su bolovi u stomaku, nadutost, proliv ili zatvor mogu značajno narušiti kvalitet života, ometajući svakodnevne aktivnosti i uzrokujući stres.
Jedan od ključnih izazova u lečenju IBS-a je što se simptomi mogu menjati iz dana u dan. Neki dani su podnošljivi, dok drugi mogu biti vrlo neugodni i bolni. Ovo variranje otežava planiranje života i često dovodi do anksioznosti i depresije kod pacijenata. Zbog toga je važno da lečenje IBS-a bude sveobuhvatno, obuhvatajući ne samo fizičke simptome već i emocionalnu podršku.
Uloga ishrane i promene životnih navika
Ishrana igra ključnu ulogu u kontroli simptoma sindroma nervoznih creva. Mnogi pacijenti otkrivaju da određene namirnice pogoršavaju simptome, dok druge mogu pomoći u smanjenju tegoba. Preporučuje se vođenje dnevnika ishrane kako bi se identifikovale namirnice koje izazivaju probleme, poput masne hrane, mlečnih proizvoda, kofeina, šećera ili gaziranih pića. Stručnjaci često savetuju ishranu bogatu vlaknima, jer ona pomažu u regulisanju rada creva i smanjuju zatvor.
Osim ishrane, promena načina života je takođe važna. Smanjenje stresa je ključno, jer su simptomi IBS-a često usko povezani sa emocionalnim stanjem pacijenta. Tehnike poput meditacije, joge, ili vežbi disanja mogu pomoći u smanjenju napetosti i anksioznosti, što pozitivno utiče na rad probavnog sistema. Fizička aktivnost, poput redovnih šetnji, takođe može poboljšati probavu i olakšati simptome.
Važnost individualizovanog pristupa
Kako svaki pacijent doživljava simptome IBS-a na drugačiji način, važno je da tretman bude prilagođen specifičnim potrebama pojedinca. Neki pacijenti će reagovati bolje na promene u ishrani, dok će drugi više beneficirati od terapije lekovima ili psihološke podrške. Zbog toga je ključno da se pacijenti savetuju sa svojim lekarom i zajedno razviju plan lečenja koji će im pomoći da upravljaju simptomima na najbolji mogući način.
Sindrom nervoznih creva ne mora biti prepreka za kvalitetan život. Uz pravilno vođenje simptoma, adekvatnu ishranu i brigu o mentalnom zdravlju, pacijenti mogu značajno poboljšati svoje stanje. Razumevanje sopstvenog tela, prepoznavanje okidača i otvorena komunikacija sa lekarima ključni su koraci ka upravljanju ovim hroničnim poremećajem.