Milankina očajnička molba za odgovore nailazi na frustraciju i razočaranje, jer otkriva da se u ovom slučaju nisu pojavile nove informacije. Tišina vlasti i odsustvo bilo kakvog kontakta američkih zvaničnika pogoršavaju njen ionako neodoljiv osjećaj bespomoćnosti. U nedostatku komunikacije i novosti, Milanka je ostavljena da sama nosi teret nestanka svoje ćerke, boreći se sa mučnom neizvesnošću šta se Ani zaista dogodilo. Kako svaki dan prolazi, Milankina nada u pravdu i zatvaranje se gasi, jer ostaje zarobljena u beskrajnoj noćnoj mori. Prolazak vremena nije ublažio njenu muku niti je pružio bilo kakvu utjehu, već je služio kao stalni podsjetnik na prazninu koju je ostavila njena kćerka. Milanka se drži slabog tračka nade da će jednog dana istina o Aninom nestanku izaći na videlo, omogućavajući joj da pronađe privid mira usred olupine svog uništenog sveta. Milanku Ljubičić, ožalošćenu majku Ane Volš, koja je nestala 1. januara 2023. godine u Kohasetu, još uvijek progone neodgovorena pitanja o misterioznom nestanku njene kćeri.
“Nemam nikakve nove informacije vezane za slučaj. Trudim se da budem dobro, ali nije mi lako. Dete mi je nestalo bez traga”, izjavljuje Milanka. Nadalje, ona deli svoje ritualno proveravanje poruka i aktivnosti Ane na Vajberu, željna bilo kakvog znaka o ćerkinom životu.
“Uveče pre nego što legne, pogleda da li se aktivnost njene ćerke na Vajberu promenila, a ujutru prvo pogleda da li ima neku poruku”, otkriva. Očajna majka ističe da se često nada da će čuti Anin glas, ali da je svaki dan suočena s neizvesnošću i bolom zbog gubitka.Milanka posebno naglašava kako je propustila Anin poziv 1. januara prošle godine i kako to danas tuguje. Sve svoje misli vrti oko ćerkinog nestanka, a samo mali znak života Ane na Vajberu donosi joj kratkotrajan osećaj nade.
Ova tužna priča ukazuje na težinu neizvesnosti koja prati nestanak voljenih osoba. Milanka izražava bol i gubitak, dok istovremeno pokušava da očuva sećanje na svoju ćerku Ane Volš, čiji se život zauvek prekinuo na tragičan način.
