Pronašla sam sestrin prsten u svom bazenu — muž je šutio, a onda sam saznala šta se dogodilo dok me nije bilo
- Ivana se nakon nekoliko dana poslovnog puta vratila kući očekujući sasvim običnu večer sa suprugom. Umjesto toga, na dnu bazena ugledala je nešto što će pokrenuti niz pitanja na koja Luka očigledno nije želio odgovoriti. Kada je iz vode izvukla zlatni prsten i pročitala gravuru, odmah je znala kome pripada — njenoj sestri Mariji. Problem je bio samo jedan: Marija joj nikada nije rekla da je uopšte bila kod njih.
Ivana je spustila kofere kraj vrata i izašla na terasu.
Nakon napornog puta jedino što je željela bilo je presvući se, odmoriti i provesti mirnu večer kod kuće.
A onda je pogledala prema bazenu.
Na dnu je nešto bljesnulo.
U prvi mah pomislila je da je u vodu pao novčić ili komad nakita koji je ostao nakon nekog ranijeg druženja.
Uzela je mrežicu i izvukla predmet.
Bio je to prsten.
Zlatni.
Na unutrašnjoj strani nalazila se gravura:
„Zauvijek počinje s nama.“
Ivana je ukočeno gledala u njega.
Te riječi je već čula.
Prije šest godina, na vjenčanju svoje mlađe sestre Marije i njenog supruga Darija.
Ista rečenica bila je ugravirana u njihovim burmama.
Kako je Marijin vjenčani prsten završio u njenom bazenu?
Luka je problijedio čim je ugledao prsten
Ivana je ušla u kuhinju.
Luka je stajao kraj radne ploče.
Pružila mu je prsten.
„Čiji je ovo?“
Nije odgovorio.
Samo ga je gledao.
„Luka?“
„Odakle ti to?“
Pitanje joj je odmah zazvučalo pogrešno.
Nije pitao šta je to.
Nije rekao da nema pojma kome pripada.
Pitao je samo gdje ga je pronašla.
„Na dnu bazena.“
Luka je na trenutak spustio pogled.
Ivana ga je poznavala petnaest godina.
Znala je njegove sitne navike.
Kada bi bio nervozan, trljao bi lijevu obrvu.
Upravo je to sada radio.
„Je li Marija bila ovdje?“ pitala je.
Tišina.
„Luka, pitam te nešto.“
„Bila je.“
Ivana ga je pogledala u nevjerici.
„Kada?“
„U utorak.“
Utorak.
Baš kada je ona bila stotinama kilometara daleko zbog poslovnog puta.
„Zašto mi nisi rekao da je moja sestra bila ovdje?“
Luka je pokušao umanjiti cijelu situaciju.
„Nije bilo ništa važno.“
Ta rečenica samo je pogoršala stvari.
„Moja sestra dođe u našu kuću dok mene nema, izgubi burmu u našem bazenu, a ti misliš da to nije važno?“
Tada je objasnio da je Marija došla razgovarati.
„O čemu?“
Ponovo je zastao.
„O tebi.“
Ivana je odmah osjetila nelagodu.
Nekoliko sedmica ranije ona i Marija su se posvađale.
Sestra ju je pitala zašto toliko radi.
Zašto neprestano putuje.
Zašto Luka upravlja većinom njihovih zajedničkih finansija.
Ivani je tada zasmetalo što joj se miješa u brak.
Rekla joj je da prestane analizirati njen život.
Razgovor je završio ružno.
A sada je saznala da je Marija, umjesto nje, otišla direktno Luki.
Onda je postavila pitanje koje je promijenilo sve
Ivana je ponovo pogledala prsten.
„Ako je samo došla razgovarati, kako je njena burma završila u bazenu?“
Luka nije odgovorio.
„Je li bila u vodi?“
„Jeste.“
„Zašto?“
„Posvađali smo se. Spotaknula se i pala.“
Ivana ga je nekoliko trenutaka samo gledala.
„Pala je u bazen?“
„Da.“
„Tokom svađe?“
„Bio je nesretan slučaj.“
Ali priča joj nije zvučala uvjerljivo.
„Gdje si ti tada bio?“
Luka je zašutio.
I to je bio trenutak kada je Ivana prestala vjerovati njegovoj verziji događaja.
Nazvala je sestru, ali Marija se nije javljala
Prvi poziv završio je bez odgovora.
Drugi također.
Treći je odmah otišao na govornu poštu.
Ivana je osjećala kako joj raste nelagoda.
Zato je nazvala Marijinog supruga Darija.
Javio se nakon nekoliko zvona.
„Bok, Ivana.“
„Je li Marija kod kuće?“
S druge strane nastala je tišina.
„Zašto pitaš?“
„Dario, gdje je moja sestra?“
Njegov odgovor potpuno ju je iznenadio.
„Mislio sam da je kod tebe.“
Ivana je pogledala prema Luki.
„Kod mene?“
Dario joj je objasnio da je Marija u utorak rekla kako ide razgovarati s njom.
Ali Ivana tada nije bila kod kuće.
„Kada se vratila?“ pitala je.
„Kasno.“
„Kako je izgledala?“
Dario je ponovo zastao.
„Bila je mokra.“
Ivana je stegnula telefon.
„Šta je rekla?“
„Da je pala u vaš bazen.“
Marija je sljedećeg dana otišla
Dario je nastavio pričati.
Rekao je da je Marija te večeri bila neobično tiha.
Nije željela objašnjavati šta se dogodilo.
Skinula je mokru odjeću, istuširala se i otišla spavati.
Sljedećeg jutra spakovala je nekoliko stvari i rekla da ide kod prijateljice.
Od tada mu je slala samo kratke poruke.
Nije željela razgovarati telefonom.
Ivani se u tom trenutku priča više nije činila kao bezazlena porodična svađa.
„Je li imala burmu kada se vratila?“
„Ne znam“, rekao je Dario. „Nisam gledao.“
Ivana je pogledala prsten u svojoj ruci.
Sada joj je izgledao mnogo teži.
„Ne pričaj mi više svoju verziju. Reci mi istinu.“
Kada je završila razgovor, spustila je telefon na sto.
Luka je i dalje stajao u kuhinji.
„Šta se dogodilo u utorak?“
„Već sam ti rekao.“
„Ne. Ispričao si mi priču.“
On je uzdahnuo.
„Marija je došla ljuta. Počela je pričati o našem braku, o novcu, o tebi… Rekao sam joj da se ne miješa.“
„I onda je slučajno završila u bazenu?“
„Da.“
Ivana je odmahnula glavom.
„Ne vjerujem ti.“
Prvi put Luka je izgledao uplašeno.
Ne ljutito.
Ne uvrijeđeno.
Uplašeno.
Marija je očigledno pokušavala nešto da joj kaže
Ivana se sjetila njihovog posljednjeg razgovora.
Marija ju je upozoravala na stvari koje tada nije željela čuti.
Pitala ju je zašto nema bolji uvid u zajedničke račune.
Zašto Luka odlučuje o velikim troškovima.
Zašto Ivana toliko često putuje dok on ostaje kod kuće.
Tada je sve protumačila kao sestrino nepotrebno miješanje.
Sada se pitala je li Marija pokušavala upozoriti na nešto konkretno.
I ako jeste, zašto je nakon susreta s Lukom odjednom otišla?
Prsten je bio samo prvi trag
Ivana nije znala šta se tačno dogodilo pored bazena.
Nije željela donositi zaključke bez razgovora sa sestrom.
Ali znala je jedno.
Luka joj nije ispričao cijelu istinu.
Da je riječ samo o običnoj svađi i nesretnom padu u vodu, zašto joj nije odmah rekao da je Marija bila kod njih?
Zašto je problijedio kada je ugledao prsten?
Zašto nije mogao objasniti gdje je stajao kada je Marija pala?
I zašto je njena sestra sljedećeg jutra nestala iz vlastite kuće?
Ivana je ponovo uzela telefon.
Ovog puta nije namjeravala zvati sestru.
Postojala je još jedna stvar koju je mogla provjeriti.
Njihova kuća imala je sigurnosne kamere.
Jedna od njih bila je usmjerena direktno prema terasi i bazenu.
Luka je pogledao prema telefonu u njenoj ruci.
I prvi put te večeri rekao:
„Ivana, nemoj.“
Tada je shvatila da je prsten koji je pronašla na dnu bazena vjerovatno bio tek početak onoga što će otkriti.
